Parlamentarni izbori u Srbiji
Juče su održani parlamentarni izbori. Naravno, pošto sam napunio 18 godina, morao sam da ispoštujem svoju “građansku dužnost”.
Iskreno, ne razumem se u politiku i ne želim da zalazim preterano u nju, tako da sam u školu (biračko mesto) došao sa namerom da budem jedan od nevažećih glasača (ali nisam) i da usput vidim kako izgleda glasanje, pošto mi je ovo bilo prvo glasanje u životu. Glasao sam, i pošto je glasanje tajno, ne želim da se izjašnjavam, da me neki ljudi ne bi pogrešno rezumeli.
Prvo, mislim da su svi političari jedni veliki lažovi, i većina mojih poznanika i ljudi tako misli, ali opet nekako svi glasaju i jedan od lažova uvek pobedi. Zašto ljudi glasaju kad znaju šta ih čeka? Nemam neki odgovor na ovo, valjda da bi ispoštovali svoju građansku dužnost i da se nadaju da će barem nešto biti učinjeno u budućnosti ili se predomisle u poslednjem trenutku, kao ja 
Kada kažem “lažovi” nema izuzetaka, mislim na sve. Svi nam UVEK nešto ovećavaju pre izbora. Mostove, Evropu, sigurnost, parkove, metroe itd. i čim prođu izbori, sve padne u vodu i ode tako lako kao što je i došlo. Nekad se i desi da urade nešto, ali ovo je Srbija i to je jako retko. I šta je ostalo od svih obećanja? Smeće po ulicama od raznih kampanjskih plakata 
Svi znamo da je Demokratska stranka pobedila i baš me zanima šta će od Borisovih “obećanja” biti ispunjeno.
U regularnost izbora ne želim da ulazim, ima ljudi koji o tome brinu, a ako je stvarno bilo nekih neregularnosti, iskreno mi je žao jer čak i na izborima ne možemo da budemo pošteni.
