Veliki brat Srbija - Big Brother Serbia
I’ll write this article on Serbian, because it’s more easier for me and I want to say this on my mother language.
Prvo ću reći da nisam nešto aktivno pratio ovaj serijal “Velikog brata”, ali moji roditelji jesu i po njihovim reakcijama vidim da su baš uživali. Nemam baš neko lepo mišljenje o celom “Big brother” projektu ali cela zamisao nije toliko loša, jer ljudi to vole.
Mi u Srbiji smo došli tek do drugog serijala ovog šoua, ali nažalost završio se tragično. Troje bivših ukućana je poginulo u saobraćajnoj nesreći. Bili su na snimanju emisije “Veliki brat - Mala sestra” i valjda je bila neka novogodišnja žurka, u fazonu kićenje jelke i tako to. Poginuli su Stevana Zečević, Elmir Kuduzović i Zorica Lazić.
Još mi je gore da saznam da su poginuli zato što su morali da ispoštuju ugovor koji su potpisali, tj. verovatno su morali da snime neke emisije i kada bi sve bilo gotovo, onda su dobijali svoju slobodu.
Kako će njihovi roditelji reagovati? Nervira me to što kada uvek nešto radimo, ne mislimo na posledice, i na kraju, cela ekipa “Velikog brata” je ispala kao korektna. Podelili su celu sumu od 100.000 evra na jednake sume i dali je ukućanima koju su ostali unutra, sve pare od glasanja će kao dati u dobrotvorne svrhe u kampanju “Bezbednosti na putu”, i ovaj serijal će biti završen. I ovim su oni kao “oprali svoje prljave ruke”. Pod “oni” mislim na organizatore, Emotion tim. Ali na kraju, zaboravljamo da su svi oni zadađivali na njima dok su bili unutra, čak i kad su izašli.
Moje mišljenje je da su svi bili iskorišćeni, i nažalost, tragično se završilo. I posle godinu-dve, svi će ih zaboraviti. Pod “svi” mislim na ljude koji su ih gledali, emotion tim. I šta, na kraju pohlepni ljudi opet pobeđuju. Sve se vrti oko novca.
Ne znam zašto se zamaram ovim razmišljanjem, ali eto izbaciću sve što osećam kroz ovaj blog, i biće mi lakše. Život nije fer, i to je činjenica, a sad idem sa društvom u “Delta city” 
i da uživam, jer na ovom svetu ima mnogo toga dobrog.
Pozdrav,
Vladimir
